О НАМА
У циљу решавања проблема недостатка здраве пијаће воде за становништво, као и за потребе индустрије, у току 1988. и 1989. године спроведене су активности на изради Студије дугорочног водоснабдевања међуопштинске регионалне заједнице Зајечар (садашњи окрузи Бор и Зајечар).
Ову Студију је 1989. године урадио Институт за водопривреду ''Јарослав Черни''. Основни закључак Студије је да се водоснабдевање општина Бор, Бољевац, Зајечар, Неготин и Књажевац може решити у оквиру једног регионалног водопривредног система. Решења која је предложила Студија верификовале су све општине међуопштинске регионалне заједнице: Бор, Бољевац, Зајечар, Кладово, Књажевац, Мајдампек, Неготин и Соко Бања.
Општине Бор, Бољевац, Зајечар, Неготин и Књажевац, основале су 1990. године Јавно предузеће за изградњу и експлоатацију регионалног система водоснабдеавње ''Боговина'' (ЈП ''Боговина'') и ускладиле су обавезе око реализације РВС ''Боговина'' Уговором о међусобним правима, обавезама и одговорностима оснивача.
У периоду 1991. - 1994. године урађен је Идејни пројекат РВС Боговина. Целокупну документацију Идејног пројекта РВС Боговина урадио је Институт за водопривреду ''Јарослав Чени''. У складу са тадашњим законом о изградњи ревизију ове документације радио је Енергопројект – Хидроинжењеринг из Београда.
У току 1995. године Општина Бољевац је наручила израду Просторног плана подручја слива акумулације ''Боговина''. Инвеститор (ЈП ''Боговина'') поверио је израду Просторног плана Институту за архитектуру и урбанизам Србије из Београда. Овај Просторни план урађен је према елементима из Идејног пројекта из 1994. године.
Просторни план усвојила је Влада Републике Србије (''Сл. Гласник РС'' 43/99).
За израду Главног пројекта бране ''Боговина'' коришћени су, осим резултата истраживања извршених у време израде Идејног пројекта и резултати наменских истражних радова извршених за Главни пројекат. Наменски истражни радови извршени су према ''програму допунских истраживања за Главни пројекат''.
Главни пројекат бране и акумулације ''Боговина'', као и Пројекат постројења за пречишћавање воде завршен је током 2005. године. Ревизију Главног пројекта бране и акумулације извршио је Грађевински факултет из Београда.
У периоду 1995. - 1996. године приступило се изради пројекта ''прелазног решења водоснабдеавања'', у циљу решавања проблема акутне несташице воде у општини Бор и делом општине Бољевац.
Изградња објеката ''прелазног решења водоснабдевања'' започета је 1996. године и исти су 2002. године завршени. Том прилком изграђени су следећи објекти:
– пет експлоатационих бунара просечне дубине по 100 м са уграђеним пумпама, арматурама и мерачима протока,
– цевовод дужине 35 км (извориште – Бор),
– две пумпне станице (Селиште и Шарбановац),
– прекидна комора (600м3)
– мерно – регулациони блок
– део објеката фабрике воде
– далековод 34 кV – 12 км
– далековод 6 кV – 13 км
– пумпна станица за Бољевац – МЗ Боговина
''Прелазно решење'' за снабдевање водом становника борске и делимично бољевачке општине омогућује коришћење подземних вода са изворишта ''Мрљиш''.
Подземне воде са изворишта ''Мрљиш'' борска и бољевачка општина користе од 2002. године.
Изграђени објекти ''прелазног решења'' се скоро у потпуности уклапају у коначно решење РВС Боговина, осим бунара изворишта ''Мрљиш'' и 2 км цевовода кроз акумулацију.
Изградњом вишенаменске акумулације ''Боговина'' обезбеђује се:
– изравнавање вода чиме би се проритетно обезбедило водоснабдевање становништва и индустрије у општинама Бор, Бољевац, Неготин, Зајечар и Књажевац у периоду дужим од 50 година,
– наводњавање преко 7000 ха пољопривредних површина у долини Црног Тимока и низводно од Зајечара,
– регулисани режим протицаја (гарантовани протицај) обезбеђује повећање малих вода у периоду маловођа у циљу побољшања квалитета воде низводно од бране. Гарантовани протицај у периоду маловођа износи 800 л/с,
– прихватање и трансформација поплавних таласа чиме би се многоструко умањиле штете од поплава у општини Бољевац, Бор и Зајечар,
– развој привредне и спортско-рекреативне активности (туризам и риболов),
– производња електричне енергије. Изградњом мале хидроцентрале која би користила воду из прелива могло би се добити око 9,0 GWh/годишње.